¹ A Jotor sveštenik madijanski, tast Mojsijev, ču sve što učini Gospod Mojsiju i Izrailju narodu svom, kako izvede Gospod Izrailja iz Misira;

² I uze, Jotor tast Mojsijev, Seforu ženu Mojsijevu, koju beše poslao natrag,

³ I dva sina njena, od kojih jednom beše ime Girsam, jer reče: Tuđin sam u zemlji tuđoj,

⁴ A drugom beše ime Elijezer, jer, reče, Bog oca mog bi mi u pomoći i ote me od mača Faraonovog.

⁵ I pođe Jotor, tast Mojsijev, sa sinovima njegovim i sa ženom njegovom k Mojsiju u pustinju, gde beše u logoru pod gorom Božijom.

⁶ I poruči Mojsiju: Ja tast tvoj Jotor idem k tebi i žena tvoja i oba sina njena s njom.

⁷ I Mojsije izađe na susret tastu svom i pokloni mu se i celiva ga; i upitaše se za zdravlje, pa uđoše pod šator njegov.

⁸ I pripovedi Mojsije tastu svom sve što učini Gospod Faraonu i Misircima radi Izrailja, i sve nevolje, koje ih nalaziše putem, i kako ih izbavi Gospod.

⁹ I radovaše se Jotor svemu dobru što učini Gospod Izrailju izbavivši ga iz ruke misirske;

¹⁰ I reče Jotor: Blagosloven da je Gospod, koji vas izbavi iz ruke misirske, i iz ruke Faraonove, koji izbavi narod iz ropstva misirskog.

¹¹ Sad vidim da je Gospod veći od svih bogova, jer čim se ponošahu onim ih samim nadvisi.

¹² I uze Jotor, tast Mojsijev i prinese Bogu žrtvu paljenicu i prinos; i dođe Aron i sve starešine izrailjske, i jedoše s tastom Mojsijevim pred Bogom.

¹³ A sutradan sede Mojsije da sudi narodu; i stajaše narod pred Mojsijem od jutra do večera.

¹⁴ A tast Mojsijev gledajući sve šta radi s narodom, reče: Šta to radiš s narodom? Zašto sediš sam, a sav narod stoji pred tobom od jutra do večera.

¹⁵ A Mojsije reče tastu svom: Jer dolazi narod k meni da pita Boga.

¹⁶ Kad imaju šta među sobom, dolaze k meni, te im sudim i kazujem naredbe Božje i zakone Njegove.

¹⁷ A tast Mojsijev reče mu: Nije dobro šta radiš.

¹⁸ Umorićeš se i ti i narod koji je s tobom; jer je to teško za tebe, nećeš moći sam vršiti.

¹⁹ Nego poslušaj mene; ja ću te svetovati, i Bog će biti s tobom; ti budi pred Bogom za narod, i stvari njihove javljaj Bogu;

²⁰ I uči ih naredbama i zakonima Njegovim, i pokazuj im put kojim će ići i šta će raditi.

²¹ A iz svega naroda izaberi ljude poštene, koji se boje Boga, ljude pravedne, koji mrze na mito, pa ih postavi nad njima za poglavare, hiljadnike, stotinike, pedesetnike i desetnike;

²² Oni neka sude narodu u svako doba; pa svaku stvar veliku neka javljaju tebi, a svaku stvar malu neka raspravljaju sami; tako će ti biti lakše, kad i oni stanu nositi teret s tobom.

²³ Ako to učiniš, i Bog ti zapovedi, možeš se održati, i sav će narod doći mirno na svoje mesto.

²⁴ I Mojsije posluša tasta svog, i učini sve što reče.

²⁵ I izabra Mojsije iz svega Izrailja ljude poštene, i postavi ih za poglavare nad narodom, hiljadnike, stotnike, pedesetnike i desetnike.

²⁶ Koji suđahu narodu u svako doba, a stvari teške javljahu Mojsiju, a male stvari raspravljahu sami.

²⁷ Posle otpusti Mojsije tasta svog, koji se vrati u svoju zemlju.

¹ Prvog dana trećeg meseca, pošto izađoše sinovi Izrailjevi iz Misira, tog dana dođoše u pustinju Sinajsku.

² Krenuvši se iz Rafidina dođoše u pustinju Sinajsku, i stadoše u logor u pustinji, a logor načiniše Izrailjci onde pod gorom.

³ I Mojsije izađe na goru k Bogu; i povika mu Gospod s gore govoreći: Ovako kaži domu Jakovljevom, i reci sinovima Izrailjevim:

⁴ Videli ste šta sam učinio Misircima i kako sam vas kao na krilima orlovim nosio i doveo vas k sebi.

⁵ A sada ako dobro uzaslušate glas moj i uščuvate zavet moj, bićete moje blago mimo sve narode, premda je moja sva zemlja.

⁶ I bićete mi carstvo svešteničko i narod svet. To su reči koje ćeš kazati sinovima Izrailjevim.

⁷ A Mojsije dođe i sazva starešine narodne; i kaza im sve ove reči koje mu Gospod zapovedi.

⁸ A sav narod odgovori složno i reče: Šta je god kazao Gospod činićemo. I Mojsije javi Gospodu reči narodne.

⁹ A Gospod reče Mojsiju: Evo, ja ću doći k tebi u gustom oblaku, da narod čuje kad ti stanem govoriti i da ti veruje do veka. Jer Mojsije beše javio Gospodu reči narodne.

¹⁰ I reče Gospod Mojsiju: Idi k narodu, i osveštaj ih danas i sutra, i neka operu haljine svoje;

¹¹ I neka budu gotovi za treći dan, jer će u treći dan sići Gospod na goru Sinajsku pred svim narodom.

¹² A postavićeš narodu među unaokolo, i reći ćeš: Čuvajte se da ne stupite na goru i da se ne dotaknete kraja njenog; šta se god dotakne gore, poginuće;

¹³ Toga da se niko ne dotakne rukom, nego kamenjem da se zaspe ili da se ustreli, bilo živinče ili čovek, da ne ostane u životu. Kad rog zatrubi otežući onda neka pođu na goru.

¹⁴ I Mojsije siđe s gore k narodu; i osvešta narod, i opraše haljine svoje.

¹⁵ I reče narodu: Budite gotovi za treći dan, i ne ležite sa ženama.

¹⁶ A treći dan kad bi ujutru, gromovi zagrmeše i munje zasevaše, i posta gust oblak na gori, i zatrubi truba veoma jako, da zadrhta sav narod koji beše u logoru.

¹⁷ Tada Mojsije izvede narod iz logora pred Boga, i stadoše ispod gore.

¹⁸ A gora se Sinajska sva dimljaše, jer siđe na nju Gospod u ognju; i dim se iz nje podizaše kao dim iz peći, i sva se gora trešaše veoma.

¹⁹ I truba sve jače trubljaše, i Mojsije govoraše a Bog mu odgovaraše glasom.

²⁰ I Gospod sišavši na goru Sinajsku, na vrh gore, pozva Mojsija na vrh gore; i izađe Mojsije.

²¹ A Gospod reče Mojsiju: Siđi, opomeni narod da ne prestupe međe da vide Gospoda, da ne bi izginuli od mene.

²² I sami sveštenici, koji pristupaju ka Gospodu, neka se osveštaju, da ih ne bi pobio Gospod.

²³ A Mojsije reče Gospodu: Neće moći narod izaći na goru Sinajsku, jer si nas Ti opomenuo rekavši: Načini među gori i osveštaj je.

²⁴ A Gospod mu reče: Idi, siđi, pa onda dođi ti i Aron s tobom; a sveštenici i narod neka ne prestupe međe da se popnu ka Gospodu, da ih ne bi pobio.

²⁵ I siđe Mojsije k narodu, i kaza im.

¹ Tada reče Bog sve ove reči govoreći:

² Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog.

³ Nemoj imati drugih bogova uza me.

⁴ Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje.

⁵ Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene;

⁶ A činim milost na hiljadama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje.

⁷ Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud.

⁸ Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.

⁹ Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.

¹⁰ A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim.

¹¹ Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.

¹² Poštuj oca svog i mater svoju, da ti se produže dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.

¹³ Ne ubij.

¹⁴ Ne čini preljube.

¹⁵ Ne kradi.

¹⁶ Ne svedoči lažno na bližnjeg svog.

¹⁷ Ne poželi kuću bližnjeg svog, ne poželi ženu bližnjeg svog, ni slugu njegovog, ni sluškinju njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta što je bližnjeg tvog.

¹⁸ I sav narod vide grom i munju i trubu gde trubi i goru gde se dimi; i narod videvši to uzmače se i stade izdaleka,

¹⁹ I rekoše Mojsiju: Govori nam ti, i slušaćemo; a neka nam ne Govori Bog, da ne pomremo.

²⁰ A Mojsije reče narodu: Ne bojte se, jer Bog dođe da vas iskuša i da vam pred očima bude strah Njegov da ne biste grešili.

²¹ I narod stajaše izdaleka, a Mojsije pristupi k mraku u kome beše Bog.

²² I Gospod reče Mojsiju: Ovako kaži sinovima Izrailjevim: videli ste gde vam s neba govorih.

²³ Ne gradite uza me bogove srebrne, ni bogove zlatne ne gradite sebi.

²⁴ Oltar od zemlje načini mi, na kome ćeš mi prinositi žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne, sitnu i krupnu stoku svoju. Na kome god mestu zapovedim da se spominje ime moje, doći ću k tebi i blagosloviću te.

²⁵ Ako li mi načiniš oltar od kamena, nemoj načiniti od tesanog kamena; jer ako povučeš po njemu gvožđem, oskvrnićeš ga.

²⁶ Nemoj uz basamake ići k oltaru mom, da se ne bi otkrila golotinja tvoja kod njega.

¹ A ovo su zakoni koje ćeš im postaviti:

² Ako kupiš roba Jevrejina, šest godina neka ti služi, a sedme nek otide slobodan bez otkupa.

³ Ako bude došao inokosan, neka i otide inokosan; ako li bude imao ženu, neka ide i žena s njim.

⁴ Ako ga gospodar njegov oženi, i žena mu rodi sinove ili kćeri, žena s decom svojom neka bude gospodaru njegovom, a on neka otide sam.

⁵ Ako li rob reče tvrdo: Ljubim gospodara svog, ženu svoju i decu svoju, neću da idem da budem slobodan,

⁶ Onda neka ga dovede gospodar njegov pred sudije i postavi na vratima ili kod dovratka, i onde neka mu gospodar probuši uho šilom, pa neka mu robuje doveka.

⁷ Ako ko proda kćer svoju da bude robinja, da ne odlazi kao robovi što odlaze.

⁸ Ako ne bude po volji gospodaru svom, i on je ne uzme za ženu, neka je pusti na otkupe; ali da nema vlasti prodati je u tuđ narod učinivši joj neveru.

⁹ Ako li je zaruči sinu svom, da joj učini po pravu koje imaju kćeri.

¹⁰ Ako li uzme drugu, da joj ne umali hrane ni odela ni zajednice.

¹¹ Ako joj ovo troje ne učini, onda nek otide bez otkupa.

¹² Ko udari čoveka, te umre, da se pogubi.

¹³ Ako li ne bude hteo, nego mu ga Bog dade u ruke, odrediću ti mesto kuda može pobeći.

¹⁴ Ako bi ko namerno ustao na bližnjeg svog da ga ubije iz prevare, odvuci ga i od oltara mog da se pogubi.

¹⁵ Ko udari oca svog ili mater svoju, da se pogubi.

¹⁶ Ko ukrade čoveka i proda ili se nađe u njegovim rukama, da se pogubi.

¹⁷ Ko opsuje oca svog ili mater svoju, da se pogubi.

¹⁸ Kad se svade ljudi, pa jedan udari drugog kamenom ili pesnicom, ali onaj ne umre nego padne u postelju,

¹⁹ Ako se pridigne i izađe o štapu, da ne bude kriv onaj koji je udario, samo dangubu da mu naknadi i svu vidarinu da plati.

²⁰ Ko udari roba svog ili robinju štapom tako da mu umre pod rukom, da je kriv;

²¹ Ali ako preživi dan ili dva, da nije kriv, jer je njegov novac.