1
Počinjemo li se opet sami hvaliti vama? Ili trebamo kao neki preporučene poslanice na vas ili od vas?
2
Jer ste vi naša poslanica napisana u srcima našim, koju poznaju i čitaju svi ljudi;
3
Koji ste se pokazali da ste poslanica Hristova, koju smo mi služeći napisali ne mastilom nego Duhom Boga Živoga, ne na kamenim daskama nego na mesnim daskama srca.
4
A takvo pouzdanje imamo kroz Hrista u Boga,
5
Ne da smo vrsni od sebe pomisliti šta, kao od sebe, nego je naša vrsnoća od Boga;
6
Koji i učini nas vrsnim da budemo sluge novom zavetu, ne po slovu nego po duhu; jer slovo ubija, a duh oživljuje.
7
Ako li služba smrti koja je u kamenju izrezana slovima, bi u slavi da sinovi Izrailjevi ne mogoše pogledati na lice Mojsijevo od slave lica njegovog koja prestaje:
8
A kamoli neće mnogo većma služba duha biti u slavi?
9
Jer kad je služba osuđenja slava, mnogo većma izobiluje služba pravde u slavi.
10
Jer i nije slavno što se proslavi s ove strane prema prevelikoj slavi.
11
Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo će većma biti u slavi ono što ostaje.
12
Imajući dakle takvu nadu s velikom slobodom radimo;
13
I ne kao što Mojsije metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetak onoga što prestaje.
14
No zaslepiše pomisli njihove; jer do samog ovog dana stoji ono pokrivalo neotkriveno u čitanju starog zaveta, jer u Hristu prestaje.
15
Nego do danas kad se čita Mojsije, pokrivalo na srcu njihovom stoji.
16
A kad se obrate ka Gospodu, uzeće se pokrivalo.
17
A Gospod je Duh: a gde je Duh onde je sloboda.
18
Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u ono isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.
