Абрахам Линколн и Дан захвалности

By Bruce Henderson, New Christian Bible Study Staff (Machina translata in Srpski, Српски)
     
Abraham Lincoln seated in the chair he had sat in during his tenure in the House of Representatives. Taken by Brady on February 9, 1864, Robert Todd Lincoln called it "The best likeness of my Father".

Године 1863, усред мучног грађанског рата, председник Абрахам Линколн издао је неколико прогласа, налажући народу Сједињених Држава да поштују дане молитве, поста и захвалности. Изводимо два од њих. Прилично је дивно видети како се Линколн залагао за национални морал.

30. марта 1863. године, у „Прогласу за дан молитве и поста“, Линколн је објавио овај текст:

„Дужност народа као и људи је да признају своју зависност од превладавајуће силе Божје; да признају своје грехе и преступе у понизној тузи, али са сигурном надом да ће истинско покајање довести до милосрђа и помиловања; и да признају узвишена истина, објављена у Светом Писму, и доказана читавом историјом, да су благословени они народи чији је Бог Господ.

Знамо да су по Његовом божанском закону народи, као и појединци, подвргнути казнама и казнама у овом свету. Зар се не бисмо оправдано плашили да ужасна несрећа грађанског рата која сада опустоши земљу може бити казна која нам је наметнута за наше дрске грехе, до неопходног краја наше националне реформације као целог народа?

Били смо примаоци најизбирљивијих небеских благодати; сачували смо се ових много година у миру и благостању; ми смо порасли у броју, богатству и моћи као што ниједна друга нација никада није порасла.

Али ми смо заборавили Бога. Заборавили смо благодатну руку која нас је сачувала у миру и умножила и обогатила и ојачала, и узалуд смо замишљали, у превари наших срдаца, да су сви ови благослови произведени неком врхунском нашом мудрошћу и врлином. Опијени непрекидним успехом, постали смо превише самодовољни да бисмо осетили неопходност искупљења и очувања благодати, превише поносни да се молимо Богу који нас је створио.

Доликује нам, дакле, да се понизимо пред увређеном Силом, да исповедимо своје националне грехе и да се молимо за помиловање и опроштај“.

Касније те године, 3. октобра 1863, Линколн је додао још једну проглас, овим проглашавајући Дан захвалности:

„Чини ми се прикладним и прикладним да цео амерички народ свечано, с поштовањем и захвалношћу, као једним срцем и једним гласом, призна Бога. Стога позивам своје суграђане... да одвоје и посматрају последњег четвртка у новембру као Дан захвалности и хвале нашем добротворном Оцу који пребива на небесима“.

Дан захвалности је од тада постао део темељне културе Сједињених Држава. Али у нашим прославама Дана захвалности, Бог се често заборавља. Турске вечере и фудбалске утакмице истиснуле су оно што су некада биле традиционалне црквене службе у већини заједница.

Шта учинити поводом тога? Поново прочитајте председника Линколна. Његове речи превазилазе време, и рат, и националне границе. Узбудљиво их је читати.