1
Čuvaj nogu svoju kad ideš u dom Božji, i pristupi da slušaš; to je bolje nego što bezumni daju žrtve, jer ne znaju da zlo čine.
2
Nemoj nagliti ustima svojim, i srce tvoje da ne bude brzo izgovoriti šta pred Bogom, jer je Bog na nebu, a ti si na zemlji, zato neka bude malo reči tvojih.
3
Jer san dolazi od mnogog posla, a glas bezumnikov od mnogih reči.
4
Kad učiniš zavet Bogu, ne oklevaj ispuniti ga, jer Mu nisu mili bezumnici; šta god zavetuješ, ispuni.
5
Bolje je da ne zavetuješ negoli da zavetuješ pa ne ispuniš.
6
Ne daj ustima svojim da na greh navode telo tvoje, i ne govori pred anđelom da je bilo nehotice. Zašto bi se gnevio Bog na reči tvoje i potro delo ruku tvojih?
7
Jer kao što u mnoštvu snova ima taštine, tako i u mnogim rečima; nego boj se Boga.
8
Ako vidiš gde se čini nepravda siromahu i otima sud i pravda u zemlji, ne čudi se tome, jer viši pazi na visokog, i ima još viših nad njima.
9
Ali je zemlja korisnija od svega; i car njivi služi.
10
Ko ljubi novce, neće se nasititi novaca; i ko ljubi bogatstvo, neće imati koristi od njega. I to je taština.
11
Gde je mnogo dobra, mnogo je i onih koji ga jedu; pa kakva je korist od toga gospodaru? Osim što gleda svojim očima.
12
Sladak je san onome koji radi, jeo malo ili mnogo; a sitost bogatome ne da spavati.
13
Ima ljuto zlo koje videh pod suncem: bogatstvo koje se čuva na zlo onome čije je.
14
Jer tako bogatstvo propadne zlom nezgodom, te sinu kog je rodio ne ostane ništa u ruku.
15
Kao što je izašao iz utrobe matere svoje nag, tako opet odlazi kako je došao; i ništa ne uzima od truda svog da ponese u ruci svojoj.
16
I to je ljuto zlo što odlazi kako je došao; i kakva mu je korist što se trudio u vetar,
17
I svega veka svog jeo u mraku, i mnogo se brinuo i žalostio i ljutio?
18
Eto, to videh da je dobro i lepo čoveku da jede i pije i uživa dobro od svega truda svog kojim se trudi pod nebom za života svog, koji mu Bog da, jer mu je to deo.
19
I kad kome Bog da bogatstvo i blago, i da mu da uživa i uzima svoj deo i da se veseli s truda svog, to je dar Božji.
20
Jer se neće mnogo opominjati dana života svog, jer mu Bog daje da mu je srce veselo.
