1
Tako da nas drže ljudi kao sluge Hristove i pristave tajna Božijih.
2
A od pristava se ne traži više ništa, nego da se ko veran nađe.
3
A ja malo marim što me sudite vi ili čovečiji dan; a ni sam sebe ne sudim.
4
Jer ne znam ništa na sebi; no zato nisam opravdan, ali Onaj koji mene sudi Gospod je.
5
Zato ne sudite ništa pre vremena, dokle Gospod ne dođe, koji će izneti na videlo što je sakriveno u tami i objaviće savete srdačne i tada će pohvala biti svakom od Boga.
6
A ovo, braćo moja, prigovorih sebi i Apolu vas radi, da se od nas naučite da ne mislite za sebe više nego što je napisano, i da se koga radi ne nadimate jedan na drugog.
7
Jer ko tebe povišuje? Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio?
8
Eto ste siti, eto se obogatiste, bez nas carujete. O da biste carovali, da bismo i mi s vama carovali!
9
Jer mislim da Bog nas apostole najstražnje postavi, kao one koji su na smrt osuđeni; jer bismo gledanje i svetu i anđelima i ljudima.
10
Mi smo budale Hrista radi, a vi ste mudri u Hristu; mi slabi, a vi jaki; vi slavni, a mi sramotni.
11
Do ovog časa i gladujemo, i trpimo žeđ, i golotinju, i muke i potucamo se,
12
I trudimo se radeći svojim rukama. Kad nas psuju, blagosiljamo; kad nas gone trpimo;
13
Kad hule na nas, molimo; postasmo kao smetlište sveta, po kome svi gaze dosad.
14
Ne pišem ja ovo da posramim vas, nego vas učim kao svoju ljubaznu decu.
15
Jer ako imate i trista učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas ja u Hristu Isusu rodih jevanđeljem.
16
Nego vas molim, ugledajte se na mene kao i ja na Hrista.
17
Zato poslah k vama Timotija, koji mi je sin ljubazni i verni u Gospodu; on će vam opomenuti puteve moje koji su u Hristu Isusu, kao što svuda i u svakoj crkvi učim.
18
Neki se naduše kao da ja neću doći k vama.
19
Ali ću vam doći skoro, ako Bog da, i neću gledati na reči onih što su se naduli, nego na silu.
20
Jer carstvo Božije nije u reči nego u sili.
21
Šta hoćete? Da dođem k vama s prutom ili s ljubavi i duhom krotosti?
