Istinska Hrišćanska Religija 43. Суштина љубави је волети друге ван себе, желети да будемо једно са њима и да их благословимо од себе. . . .
Прва суштинска, а то је љубав према другима ван себе, препознаје се у љубави Божијој према целом људском роду; и ради тога Бог воли све ствари које је створио јер су средства; јер када се воли циљ, воле се и средства. Сва људска бића и ствари у универзуму су изван Бога јер су коначни, а Бог је бесконачан. Љубав Божија излази и протеже се не само на добре људе и добра, већ и на зле људе и зле ствари; следствено томе не само људима и стварима на небу него и онима у паклу, дакле не само Михаилу и Гаврилу него и ђаволу и сатани; јер Бог је свуда, и од вечности до вечности је исти. Он такође каже: Да даје сунцу да излази и на добре и на зле, и даје кишу на праведне и на неправедне (Mateju 5:45). Али разлог зашто зли људи настављају да буду зли, а зле ствари и даље зле, лежи у самим субјектима и објектима, у томе што они не примају љубав Божију каква она јесте и онаква каква је у себи, већ [примају] онаквима какви су и сами; на исти начин као што трње и чичак примају топлоту сунца и кишу небеску.
Друга суштина љубави Божије, а то је жеља да се буде једно са другима, препознаје се у Његовој вези са анђеоским небом, са црквом на земљи, са свима тамо, и са свим добрим и истинитим што улази и чини сваки човек и црква. Штавише, љубав посматрана сама по себи није ништа друго до настојање ка споју; дакле, да би се остварио овај циљ суштине љубави, сваку особу је Бог створио по свом лику и подобију, са којима је могућа повезаност... .
Трећа суштина љубави Божије, а то је да друге учини благословеним од Себе, препознаје се у вечном животу, а то је бескрајно блаженство, срећа и срећа које Бог даје онима који примају у себе Његову љубав.
Питање: Како вам овај опис говори нешто о правој љубави према нама? Које особине у људском односу указују на праву љубав?
