1
I dogodi se, kada Jehova htjede uznijeti Iliju vihorom u nebesa, da Ilija i Elizej pođoše iz Gilgala.
2
I Ilija reče Elizeju: "Sjedi ovdje, molim te, jer me Jehova poslao u Betel." A Elizej reče: "Kao što živi Jehova i kao što je živa duša tvoja, neću te napustiti." I siđoše u Betel.
3
I sinovi proroka koji bijahu u Betelu izađoše k Elizeju, i rekoše mu: Znaš li ti da Jehova uzima gospodara tvoga s tvoje glave danas? A on reče: I ja to znam; tajac.
4
I Ilija reče njemu: "Elizeju, sjedi ovdje, molim te, jer me Jehova poslao u Jerihon." A on reče: "Kao što živi Jehova i kao što živa duša tvoja, neću te napustiti." I dođoše u Jerihon.
5
"I sinovi proroka koji bijahu u Jerihonu pristupiše Elizeju i rekoše mu: Znaš li da danas Jehova uzima tvoga gospodara s tvoje glave? A on reče: Znam i ja; tajac."
6
I Ilija mu reče: "Sjedi ovdje, molim te, jer me Jehova poslao na Jordan." A on reče: "Kao što živi Jehova i kao što živa duša tvoja, neću te napustiti." I njih dvojica su nastavili dalje.
7
I pedeset ljudi od sinova proroka odoše, i stadoše ispred njih izdaleka; a njih dvojica stajahu kraj Jordana.
8
I Ilija uze svoj plašt i smota ga, i udari vode, i one se prepoloviše ovamo i onamo, i obojica pređoše preko na suho tlo.
9
I bilo je, kada su prešli, da Ilija reče Elizeju: Pitaj šta da učinim za tebe, prije nego što budem uzet od tebe. A Elizej reče: Molim, neka dvostruki dio tvoga duha bude za mene.
10
I reče: "Tešku stvar si zatražio; ako me vidiš uzetog od tebe, biće ti tako; ali ako ne, neće ti biti."
11
I dogodi se, da su hodali, hodali i govorili, i gle, kola od vatre, i konji od vatre, i razdvojili su njih dvojicu, i Ilija ode gore vihorom u nebesa.
12
I Elizej to vidje i povika: Oče moj, oče moj, kola Izraelova i konjanici njegovi! I ne vidje ga više; i uze svoje haljine, i razdera ih na dva razderana dijela.
13
I podiže plašt Ilijin koji pade s njega, i vrati se, i stade kraj ivice Jordana.
14
I uze plašt Ilijin koji pade s njega, i udari vode, i reče: Gdje je Jehova, Bog Ilijin, čak On? I udari vode, i one se prepoloviše ovamo i onamo; i Elizej pređe.
15
I sinovi proroka koji bijahu u Jerihonu, u njegovom prisustvu, vidješe ga, i rekoše: Duh Ilijin počiva na Elizeju. I dođoše da ga sretnu, i pokloniše se njemu do zemlje.
16
I rekoše mu: "Evo, sada, sa slugama tvojim ima pedeset ljudi, sinova hrabrosti. Neka idu, molimo te, i traže gospodara tvoga, da ne bi duh Jehovin podigao ga i bacio na jednu od planina, ili u jednu od dolina." A on reče: »Ne šaljite nikoga.«
17
I navaljivali su na njega dok se nije postidio, i on reče: Pošalji. I poslaše pedeset ljudi, i tražiše tri dana i ne nađoše ga.
18
I vratiše se njemu (i on osta u Jerihonu); i reče im: Zar vam nisam rekao, Ne idite?
19
I ljudi iz grada rekoše Elizeju: "Evo, sada, situacija u gradu je dobra, kao što moj gospodar vidi; ali vode su loše i zemlja je neplodna."
20
I reče: Uzmi mi novu posudu i stavi sol u nju. I donesoše mu je.
21
I on izađe na izlazak voda, i baci sol tamo, i reče: Ovako kaže Jehova: Izliječio sam ove vode; neće više biti odatle smrti niti neplodnosti.
22
I vode se iscijeliše, čak do danas, prema riječi Elizejevoj koju je govorio.
23
I ode odatle u Betel; i dok je išao putem, mali momci izađoše iz grada i rugahu mu se govoreći: “Penji se, ćelavi! Penji se, ćelavi!”
24
I okrenu svoje lice iza sebe i vidje ih, i prokle ih u ime Jehovino, i izađoše dvije medvjedice iz šume, i rastrgoše od njih četrdeset i dvoje djece.
25
I ode odatle na goru Karmel, i odatle se vrati u Samariju.
