Људи повезују Абрахама Линколна са америчким празником Дана захвалности, и то је тачно. Оно што је можда мање познато је да је Линколн оживљавао праксу коју је започео први председник Џорџ Вашингтон. Занимљиво је видети високе моралне, духовне сврхе које је Вашингтон видео као потребну основу нових Сједињених Држава. Ево текста:
Проглас за Дан захвалности, 3. октобар 1789.
Од председника Сједињених Америчких Држава, Прокламација.
„Будући да је дужност свих нација да признају провиђење Свемогућег Бога, да се повинују његовој вољи, да буду захвални за његове користи и понизно да моле његову заштиту и наклоност – и будући да су оба дома Конгреса путем заједничког комитета затражила „да препоручим народу Сједињених Држава дан јавне захвалности и молитве који треба да се прославља тако што ће се захвалним срцима признати многе наклоности Свемогућег Бога, посебно дајући им прилику да на миран начин успоставе облик власти за своју сигурност и срећа.”
Стога препоручујем и додељујем четвртак, 26. новембар следећег дана да буде посвећен од стране народа ових држава у служби тог великог и славног Бића, које је добротворни Аутор свега доброг што је било, тј. ће бити — Да бисмо се тада сви ујединили у исказивању наше искрене и понизне захвалности — за његову љубазну бригу и заштиту народа ове земље пре него што су постали нација — за сигнал и многоструку милост и повољне интервенције његову Промисао коју смо искусили током и завршетка касног рата – за велики степен мира, сједињења и обиља, који смо од тада уживали – за миран и рационалан начин, на који нам је омогућено да успоставимо уставе владу за нашу сигурност и срећу, а посебно националну која је сада успостављена – за грађанску и верску слободу којом смо благословени; и средства која имамо за стицање и ширење корисног знања; и уопште за све велике и разноврсне услуге које нам је био задовољан.
И такође да бисмо се тада ујединили у најпонизнијем приношењу наших молитава и мољења великом Господу и Владару народа и замолили га да опрости наше националне и друге преступе – да нам свима омогући, било на јавним или приватним станицама, да извршимо своје неколико и релативне дужности правилно и тачно – да нашу националну владу учинимо благословом за све људе, тако што ћемо стално бити Влада мудрих, праведних и уставних закона, дискретно и верно извршаваних и поштованих – да штитимо и водимо све суверене и нације (нарочито они који су показали доброту према нама) и да их благословимо добром владавином, миром и слогом — да промовишу знање и праксу праве религије и врлине, и да повећају науку међу њима и нама — и уопште да дају целом човечанству такав степен временског просперитета за који он једини зна да је најбољи.
Дато под моју руку у граду Њујорку трећег дана октобра године Господње 1789.
Џорџ Вашингтон
Извор текста: „Проглас захвалности, 3. октобар 1789.“, Фоундерс Онлине, Натионал Арцхивес, последња измена 29. јуна 2017., хттп://фоундерс.арцхивес.гов/доцументс/Васхингтон/05-04-02- 0091. [Оригинални извор: Тхе Паперс оф Георге Васхингтон, Пресидентиал Сериес, вол. 4, 8. септембар 1789 – 15. јануар 1790, ур. Доротхи Твохиг. Цхарлоттесвилле: Университи Пресс оф Виргиниа, 1993, стр. 131–132.]
